Инфинитив(начальная форма) |
Infinitivo |
|
|
Изъявительное наклонение |
indicativo |
Настоящее время |
presente |
| Singolare | Plurale |
| 1 | я - | мы - |
| 2 | ты - | вы - |
| 3 | он/она/оно - | они - |
|
|
Прошедшее время |
passato |
| Singolare | Plurale |
| maschile | он убедил | они убедили |
| femminile | она убедила | они убедили |
| neutro | оно убедило | они убедили |
|
|
Будущее время |
futuro |
| Singolare | Plurale |
| 1 | я убежу | мы убедим |
| 2 | ты убедишь | вы убедите |
| 3 | он/она/оно убедит | они убедят |
|
|
Сослагательное наклонение |
condizionale |
Настоящее время |
presente |
| Singolare | Plurale |
| maschile | он убедил бы | они убедили бы,убедили б |
| femminile | она убедила бы,убедила б | они убедили бы,убедили б |
| neutro | оно убедило бы,убедило б | они убедили бы,убедили б |
|
|
Повелительное наклонение |
imperativo |
| Singolare | Plurale |
| 2 | ты убеди,убеди | вы убедите,убедите |
|
|