Инфинитив(начальная форма) |
Infinitif |
|
Изъявительное наклонение |
indicatif |
Настоящее время |
present |
| singulier | pluriel |
1 | я - | мы - |
2 | ты - | вы - |
3 | он/она/оно - | они - |
|
|
Прошедшее время |
passé |
| singulier | pluriel |
masculin< | он убедил | они убедили |
fémininin | она убедила | они убедили |
neutre | оно убедило | они убедили |
|
|
Будущее время |
futur |
| singulier | pluriel |
1 | я убежу | мы убедим |
2 | ты убедишь | вы убедите |
3 | он/она/оно убедит | они убедят |
|
|
Сослагательное наклонение |
conditionnel |
Настоящее время |
present |
| singulier | pluriel |
masculin< | он убедил бы | они убедили бы,убедили б |
fémininin | она убедила бы,убедила б | они убедили бы,убедили б |
neutre | оно убедило бы,убедило б | они убедили бы,убедили б |
|
|
Повелительное наклонение |
impératif |
| singulier | pluriel |
2 | ты убеди,убеди | вы убедите,убедите |
|
|